Studije pokazuju da će u narednoj deceniji frilenseri brojčano prevazići broj radnika koji je tradicionalno zaposlen.
E sad, ko su ti frilenseri?
Na srpskom bi najbliži prevod bio “honorarci”, “slobodnjaci” ili “sam svoj gazda”. To su ljudi koji na tržištu sami zastupaju sebe, svoja znanja i veštine. Umesto da budu zaposleni u kompaniji, sami ugovaraju i određuju poslove.
- U svetu među frilenserima najviše ima milenijalaca (rođeni od 1981. do 1996. godine) i Generacije Z (rođeni od 1997. do 2012. godine). Izvor: platforma za transfer novca Pajonir (Payoneer).
- Prema tim podacima, među frilenserima najviše je onih koji imaju 25-34 godina, čak 48 %. Skoro 70 % frilensera je mlađe od 35 godina.
- Podaci još pokazuju da 83% frilensera radi od kuće.
Dakle, frilenseri se mogu opisati i kao mladi i obrazovani ljudi koji sami određuju sa kim će da rade i kada. Oni uglavnom konstantno uče ne bi li unapredili svoja znanja i bili konkurentniji na tržištu.
“Cvetajući frilensing” ili gde smo to mi
Pajonir pokazuje da je Srbija prema prihodima koje je ostvarila u 2019. godini po broju frilensera bila 10. u svetu. Srbija je tako ostvarila rast od 19 % u odnosu na 2018. godinu, kada je prema istraživanju Univerziteta u Oksfordu bila rangirana na 11 mestu.
Britanski portal frilensers njuz (freelancernews.co.uk) Srbiju opisuje kao zemlju “cvetajućeg frilensinga”. Zatim ističe da je prema izveštaju analytichelp.io Srbija zemlja sa najvećim brojem ljudi koji rade na onlajn tržištu. Taj portal podseća da Srbija sa sedam miliona stanovnika nema najveći broj frilensera na svetu, već stopu od 3,52 frilensera/1.000 stanovnika.
Prema jednom istraživanju Risrč gejta (ResearchGate) iz 2019. godine, frilenseri iz Srbije imaju između 25 i 29 godina. Oni rade na frilens platformama u proseku oko tri godine.
- Firlenserke su završile osnovne studije, i najčešće rade na polju pisanja i prevoda,
- Frilenseri najčešće rade na poslovima koji su u vezi sa tehnologijom i razvijanjem softvera.
Profesije koje su idealne za freelancing
Zanimanja kojima se u svetu frilenseri najčešće bave su:
- web dizajn i grafički dizajn (30 %)
- programiranje (19 %)
- IT (10 %)
- multimedijalna produkcija (8 %)
- pisanje – content writing (8 %)
- prevod (7 %)
- marketing (6 %)
- administrativni poslovi (3 %)
- projektni menadžeri ( 2 %)
Zanimanja koja frilenseri iz Srbije najčešće nude su:
- razvoj tehnologija i softvera (30 %),
- pisanje i prevod (29 %) i
- kreativna i multimedijalna industrija (22 %).
Sajtovi za freelansere – Gde to frilenseri rade?
Frilenseri najčešće rade preko onlajn platformi i sajtova. Najveći broj frilensera iz Srbije radi na platformama Upwork i Frelancer. Prati ih one za specijalizovane – platforme za učenje jezika DMM Eikawa i ABC Turor ili za dizajn 99 Designs.
Socijalno, zdravstveno i redovna plata?
Frilens poslovi nesigurni su koliko i svi drugi vidovi privremeno-povremenih poslova u tradicionalnom zapošljavanju. Bitna razlika je u tome što ljudima na honorarnim poslovima u tradicionalnim firmama poslodavci plaćaju određeni iznos doprinosa. Frilenseri to moraju da čine sami.
Istraživanje Risrč gejta pokazuje da 54 % frilensera u Srbiji ima i drugi, tradicionalniji posao preko kog dobija socijalno i zdravstveno osiguranje. Oko 20 % nema nikakvo osiguranje.
Frilenseri u Srbiji nisu regulisani zakonom, te ih domaća firma ne može angažovati preko platformi za koje rade.
Ako nemaju drugi posao, o svom socijalnom i zdravstvenom osiguranju moraju brinuti sami. Međutim, i dalje imaju mogućnost da registruju svoj sopstveni biznis. Većina se radije odlučuje da se registruje kao preduzetnik i sebi plaćaju doprinose.
Ako se ne registruju, frilenserima u Srbiji ostaju na raspolaganju zdravstveno osiguranje preko NZS ili privatni penzioni fondovi. Njih nude banke i osiguravajuća društva. Ako u penzijski fond uplaćujete oko 5.500 mesečno 35 godina, na kraju penzija bude oko 35.000 dinara.
Kako da mi klijenti uplate novac?
Postoji nekoliko načina na koji frilenseri u svetu mogu da primaju uplate, ali u Srbiji su dominantna dva:
- Pejpal (PayPal) je najčešća platforma preko koje frilenseri primaju uplate za svoj rad u svetu, pa i u Srbiji. Pejpal predstavlja besplatni račun i klijenti plaćaju elektronski čim je posao obavljen. Novac sa te platforme može se lako prebaciti na bilo koji drugi račun. Jedna od loših strana Pejpala je to što platforma uzima 2,9 % od svakog primljenog prihoda.
- Pajonir (Payoneer) je druga najčešća platforma koju frilenseri koriste za prijem novca. To je globalni servis za transfer novca i usluge digitalnog prijema novca i plaćanja. Uz ovu platformu može se dobiti i MasterCard debitna kartica koja se može koristiti za:
- plaćanje u prodavnici,
- elektronsko plaćanje ili
- podizanje novca na bankomatima.
Porezi
Frilenseri u Srbiji i dalje ne plaćaju porez jer pravna legislativa još nije uredila opseg rada, pa postoje rupe u zakonu. Inače plaćanje poreza u Srbiji je obavezno.
Tri su načina da frilenseri plate porez:
- Prvi je da to urade kao fizičko lice kada dobiju uplatu iz inostranstva tako što popune poresku prijavu PP OPO (porez je 40%),
- Drugi tako što će registrovati preduzetničku radnju i odabrati opciju da se paušalno oporezuju i po poreskom rešenju plaćati fiksni iznos poreza i doprinosa (varira u opsegu 20.000-40.000),
- Treći način je da se registruju kao preduzetnička radnja i plaćaju porez na dobitak.
Od 2020. godine država je oslobodila novoosnovane mlade preduzetnike plaćanja poreza i doprinosa u prvoj godini poslovanja.
Da li su frilenseri zadovoljni?
Frilenseri koji govore o svojim iskustvima na brojnim sajtovima govore da imaju veću slobodu i fleksibilnost nego dok su radili u tradicionalnom radnom okruženju. Oni ističu da:
- Sami organizuju svoje vreme,
- Mogu da biraju kada će ići u teretanu,
- Da jedu mnogo zdraviju hranu,
- Telefoniraju kada god žele.
Kažu i da mnogo više vremena provode sa svojom porodicom.
Kao negativne strane posla navode to što im nekada nedostaje socijalna interakcija.
Zanimljivo je da se frilenseri širom sveta sve više sele iz većih u manje gradove ili sela. Razlog tome su troškovi života – kirije su niže u manjim mestima, cene proizvoda su takođe niže, vazduh je čistiji…a veoma često ljudi poseduju sopstvene nekretnine u manjim mestima.
Jedan od mitova o frilenserima je da su oni depresivni, što je nemoguće odrediti jer je to veoma velika grupa ljudi, pa se ti radnici ne mogu opštavati.
Tačno je da se frilenseri susreću sa odbijanjima, kao i da moraju da brinu o različitim aspektima o kojima “kancelarijski radnik” ne mora. Da, to može dovesti do stresa i depresije, ali se na kraju sve svodi na ličnost.
Da li je frilensing za svakoga?
Možda i nije. Pre prelaska na ovu vrstu rada svako bi morao da se zapita da li je spreman da radi za sebe i da li je dovoljno dobar u svom poslu. Frilensing zahteva da različite poslovne aspekte organizujete sami:
- Dogovori sa klijentima,
- Raspored rada,
- Uplaćivanje doprinosa,
- Finansije.
Ovakav način rada nije za one ljude kojima je potrebno striktno radno vreme (9-17h), ali ni za one koji neće raditi na svojoj promociji i ugovaranju poslova.
